Zakon za rabota vo interes na rabotodavacite – sovet na rabotnicite vo moderna demokratija

Republickoto Sobranie na Republika Srpska na 24.oktomvri 2000.godina donese Zakon za rabota (objaven vo Sluzben vesnik RS br.38 na 8.noemvri 2000.godina ). Ona sto posebno privlece vnimanie se odredbite za sovet na rabotnicite (cl.109-111). Zakonot predviduva deka kaj rabotodavacite koi redovno vrabotuvaat najmalku 15 rabotnici, rabotnicite mozat da vospostavat sovet na rabotnici, koj gi prestavuva i gi stiti nivnite interesi. Sovetot na rabotnicite dava mislenja i predlozi na rabotodavacite, no ne za prasanja koi se znacajni za upravuvanje so pretprijatieto, tuku samo za onie prasanja koi se strogo povrzani so ostvaruvanje na ekonomskite i socijalnite prava na rabotnicite, godisniot odmor, pravilnici za rabota, strucno osposobuvanje i dr. Zakonot eksplicitno kazuva (cl.111.st.2) deka funkcijata na sovetot na rabotnicite e sovetodavna. Kako sto gledame, sovetot na rabotnici pretstavuva nekoja vrsta na milostina koja gospodata pratenici, zasedavajki vo salata na Sobranieto vredno 3 miliona KM, odlucija da im ja podarat na rabotnicite. Poinaku i ne moze da se sfatat ovie odredbi od zakonot, ako se zeme vo obzir deka so nea na rabotnicite im se davaat mnogu skromni i ograniceni prava. Tie se ograniceni prvo so samite zakonski formulacii i nabroenite ovlastuvanja na sovetot, a vtoro i so samata moznost rabotnicite vo praksa da go ostvarat ona sto im e priznato so zakon. Zakonot veli deka rabotnicite mozat da osnovaat sovet na rabotnici. Sekako, ova demokratsko pravo rabotnicite sami da odlucuvaat za toa dali ke osnovaat sovet ili ne bi bilo opravdano ako navistina mozat da go ostvarat bez pritisok od rabotodavacite. Gazdata, doduda znae deka sovetot ne mu smeta vo negovata svoina i vladeenje vo pretprijatieto, no isto taka znae i deka rabotnicite se potpolno neorganizirani i nepovrzani (skoro site privatni pretprijatija), ili imaat organizacija (sindikat), poveke na hartija (drzavnite pretprijatija). Zatoa toj e spremen so razni pritisoci i uceni da go onevozmozi formiranjeto na sovetot. Bidejki zakonot ne go obvrzuva na postoenje na sovet vo negovoto pretprijatie, a rabotnickata organizacija nejcesto ne moze da pruzi poddrska na rabotnicite poradi svojata vnatresna slabost, pa taka rabotodavacite lesno ke manipuliraat so rabotnicite i ke izbegnat tie da se mesaat vo rabotite na pretprijatieto, makar da e toa i cisto simbolicki. Zakonot predviduva moznost za osnovanje na sovet na rabotnici samo vo pretprijatija so preku 15 vraboteni. Nikade ne e predvideno kakvi se pravata na rabotnicite, pred se kaj privatnite rabotodavaci koi vrabotuvaat pomalku od 15 rabotnici, a takvi ima vo golem broj. Zosto, da receme, site tie ne bi imale sovet na rabotnici? I drugo, sto e mnogu vazno, denes privatnite rabotodavaci redovno ostavaat neprijaveni znacaen broj na rabotnici. Vo Republika Srpska na primer, 30 000 privatnici prijavile samo 15 000 rabotnici i inspekciskite organi na toa ne reagirale voopsto.Spored toa, bidejki i srednite i krupnite privatnici ne se primorani da gi prijavuvaat rabotnicite, ili toa go pravat vo najmala mera, postoi realna moznost sovetot na rabotnici da ne bide osnovan duri i tamu kade sto ima poveke od 15 redovno vraboteni rabotnici. Ona sto e njaslaba tocka na ova zakonsko resenie se ovlastuvanjata na sovetot na rabotnici. Tie mozat da davaat predlozi i mislenja, no ne mozat da odlucuvaat za bilo sto. Zaradi toa realno e da se ocekuva deka interesot na rabotnicite za ovie soveti brzo ke splasne, zatoa sto tie mnogu brgu ke se uverat deka nivnata sila so voveduvanjeto na ovie organi ne e znacajno zgolemena. Se cini potpolno neopravdano onie koi stvaraat i onie bez koi pretprijatieto ne moze da opstane na vaka fin, no i tolku bezobrazen nacin izigrani i obespraveni. Vo ovoj moment ne e mozno da se vovede samoupravuvanje vo pretprijatieto. Sepak, toa ostanuva nasa cel, zatoa sto nas dvanaesetgodisnata praksa ne uveri deka rabotnicite gi gubat svoite prava, dostoinstvoto i moznosta da ja oblikuvaat svojata idnina, ako nemaat pravo na odlucuvanje. Dodeka ne se sozdadat uslovi za voveduvanje na organite na rabotnickoto upravuvanje, smetame deka e neophodno rabotnicite postepeno, cekor po cekor, da se borat za zgolemuvanje na svoite prava. Ne ni se cini opravdano postoenjeto na sovetodavni organi, tuku ucestvo na rabotnicite vo upravnite odbori, vo koi se donesuvaat najvaznite odluki za pretprijatijata. Kolku ke bide procentualnoto ucestvo na rabotnicite vo niv, da ne zavisi od bilo koja partiska programa, tuku isklucivo od rabotnickata sila i organiziranost. Zatoa rabotnicite ne treba da se zadovolat so ovie rabotnicki soveti, no treba da gi osnovaat se dodeka ne se sozdadat uslovi za nesto podobro, popravedno i povlijatelno. Preku rabotnickite soveti tie mozat da gi ucat vestinite na analiza na rabotenje vo pretprijatie, davanje na predlozi i borba za nivno ostvaruvanje. Toa sigurno ke im koristi utre, koga ke vlezat vo upravnite odbori, ili ke osnovaat rabotnicki soveti.

 Verzija za pecatenje