NVO na Balkanot: Dobro li e ako ima premnogu od edno nesto
Početokot na tranzicijata na Balkanot beše obeležan so eksponencijalen rast na nevladinite organizacii. Javniot prostor, nekogaš rezerviran za nekolkute organizacii osnovani i poddržani od vladite, kako što se mladinskite, ženskite i organizaciite na invalidite, se ispolni so mnoštvo grupi koi se zanimavaat so raznovidni kauzi, od obezbeduvanje pomoš, preku čovekovi prava, demokratija, ekonomski razvoj, borba protiv korupcijata, itn.
Opsegot na ova novo građansko opštestvo na Balkanot nikogaš ne e precizno izmeren vo smisla na brojki ili grupi, ili, podlabinski, vo smisla na finansiskata osnova i sila. Teško e, iako ne e nevozmožno, da se pristapi do vkupnite resursi što go ovozmožija rastot na građanskiot sektor. Vo 1980-te godini, Lester Salamon, verojatno najpoznatiot stručnjak za neprofitniot sektor na svetot, koristejći obemni empiriski podatoci, ponudi precizen pregled na finansiskata osnova na tretiot sektor vo SAD, so cel da pokaže deka negoviot odnos so vladata vo suština e partnerski odnos. Ist takov potfat na Balkanot bi pretstavuval popriličen predizvik, imajki predvid deka građanskoto opštestvo e od ponov datum i deka postoi hroničen nedostig na podatoci. Edno nešto ostanuva nadvor od sekoe somnenie – nad 90% od finansiite za NVO na Balkanot doađa od stranski donatori. So drugi zborovi, postoi bliska i jasna vrska pomeđu stranskata pomoš za Balkanot i cutečkiot svet na građanskoto opštestvo. Za da imame nekoja pretstava, oficijalnata razvojna pomoš (ORP) za (Zapaden) Balkan, pomeđu 1990 i 2005 godina, ne smetajki ja pomošta od privatni izvori, se dviži vo redot na golemina od 40 milijardi dolari. Da bideme realni, samo mal del od toj nominalen iznos završi kaj lokalnite NVO, pa sepak, se raboti za ogromna suma. Što se odnesuva do brojot na NVO, postoi daleku pojasna pretstava. Brojkite ponekogaš se preuveličeni poradi grupite koi postojat samo na hartija. Indeksot na održlivost na NVO na USAID za 2006 godina koristi brojka od 7,000 registrirani lokalni organizacii vo BiH, od koi okolu polovina se aktivni. Brojot na registrirani grupi na Kosovo e 3,800, od koi mal del, okolu 150, se aktivni. Vo Makedonija, Indeksot naveduva brojka od 6,000 organizacii, od koi okolu 300 (5%) se aktivni. Iako brojkite se malku nesigurni (malku e verojatno vo Makedonija da ima povekje aktivni NVO otkolku vo Kosovo), što samo go potvrduva predizvikot što so sebe go nosat podatocite, Indeksot na USAID ostanuva najrelevanten nadolžen pregled na građanskoto opštestvo vo regionot. Sepak, jasno e deka, vo poslednite 15 godini, Balkanot iskusi eksplozija na građanskoto opštestvo, motivirana pred se od ponudata. Golem del od stranskata pomoš beše distribuiran preku NVO. Ponekogaš od ideološki pričini, na primer deka NVO se tuli od koi se gradi demokratijata, a ponekogaš poradi postignuvanje efektivnost – polesno e da se osnovaat, upravuvaat i kontroliraat; ili naprosto poradi zakonski prečki vo distribucijata na pomoš. Postoeše li realna potreba od tolkav broj na NVO? Koi se možnite negativni posledici od takviot “big bang” na tretiot sektor? Verojatno najznačajna posledica e narušeniot balans pomeđu državata i građanskoto opštestvo. Premnogu država go namaluva građanskiot prostor; premnogu građansko opštestvo može da gi oslabi državnite institucii. Po polovina vek od premnogu država, balansot pretežna, donekade nenamerno, vo drugata nasoka. Duri i bukvalno, zadolžitelnoto nasočuvanje na fondovite kon NVO gi ograničuva resursite koi im se direktno dostapni na vladite. Novite ranlivi vladi čuvstvuvaat isto tolkava potreba od tie fondovi. Nadia Diuk od Nacionalniot legat za demokratija (NED) se sekjava na demokratskoto otvoranje vo Polska za da potvrdi deka donatorite često se ograničeni so toa što moraat da ja dodelat pomošta preku privatni grupi: - Jacek Kuron [poranešen aktivist na Solidarnost], togaš minister za trud, pobara pomošta da odi preku vladata. Toj beše jasen deka vladata treba da se zasili. Razbiravme što ni kažuva, no ne moževme da mu pomogneme. - Dali vo Bosna navistina postoi potreba od nekolku iljadi NVO, prašuva Rej Dženings, poranešen službenik na USAID na Balkanot. Toj posočuva deka insistiranjeto nivoto na demokratija i sostojbata na građanskoto opštestvo da se merat preku brojot na nevladini organizacii vodi kon veštačka inflacija na grupi od tretiot sektor. Ponekogaš, brojkite ne se sovpađaat. - Vo Bosna ima mnogu NVO i malku građanko opštestvo, veli Daniel Server, ekspert za Balkanot pri Institutot za mir na SAD. Načinot na koj NVO gi izvlekuvaat potencijalnite resursi od vladite najdobro se gleda preku odlivot na veštini i talenti kon tretiot sektor. Poradi međunarodnite finansii, platite što gi nudat NVO često se nekolkupati povisoki od nacionalniot prosek. Toa najveće e vidlivo vo Bosna i Kosovo. - Tie dve državi se anomalii, veli drug analitičar. Međunarodnata zaednica go zameni opštestvoto i sekoj koj poseduva kakva bilo veština ili znaenje raboti kako vozač ili preveduvač za strancite. Iako takviot stav možebi e malku nategnat za podobro da ni ja dolovi poentata, a golem broj obučeni lokalni državjani se naođaat na odgovorni pozicii vo nevladiniot sektor, ostanuva faktot deka građanskoto opštestvo, nasproti svojata sposobnost da ja kontrolira vladata, ne može vistinski da ja zameni. Na vladite, isto taka, im se potrebni luđe so veštini, znaenja i talenti. Druga negativna posledica e fragmentacijata. Glavninata od kratkoročnata pomoš nasočena preku NVO dovede do situacija vo koja golem broj intervencii se ednokratni, so ograničeno traenje, često se poklopuvaat i se nekoordinirani. - Uspeavme da ja balkanizirame pomošta za Balkanot, veli, so doza na žalenje, Kris Paten, Komesar na EU, osvrnuvajki se na zapletkanata mreža na instrumenti za pomoš za regionot. Ulogata na živiot građanski sektor vo mnogu oblasti na opštestveniot život e neporekliva, nezavisno dali se raboti za zastapuvanje ili za obezbeduvanje uslugi. Mnogu e verojatno, vo godinite pred nas, da vidime natamošno jaknenje na privatnite organizacii na poleto na davanje uslugi koi prethodno bea pretežno vo racete na vladite. Sepak, tretiot sektor ne može da bide zamena za stabilnite i zdvari institucii na javnata administracija. Postojat odredeni raboti što samo vladata može da gi izvrši. |
Verzija za pecatenje
{intl-topofpage}
